Kako Vučić opravdava i održava sjedenje na dvije stolice u sred žestokog sukoba Zapada i Rusije?

– Iz njegovog govora se vidi da on razume Putinovu agresiju na Ukrajinu. Rusija želi da prekine dominaciju Zapada, njenu tvrdu i meku moć. To su ćorava posla. Rusija je je drugorazredna sila samo zato što poseduje atomsku bombe, a iznutra je nerazvijena zemlja i živi od svojih resursa. Ljubav prema Rusiji koju je sistematski naduvavao radikalski Vučić, smatra se nekakvom tradicijom. Naravno tu je i vezanosti za ruski gas i naftu, a u skorije vreme kaže se da Rusija čuva “naše Kosovo”, mada je i to počelo da se klati. Ne može opstati i Zapad i Rusija istovremeno. Nije ni čudo što je Vučića uhvatila panika, dok su se vijorile ruske zastave zbog dolaska Lavrova, da će kancelar Šolc otkazati svoju posetu 10. juna. Verovatno se pitao kako da se izvuče iz svega.

Da li se do takve protivrječne politike “i Zapad i Istok” došlo zbog toga što je i Srbija trpjela sankcije UN-a, ali i NATO bombardovanje ?

– Gotovo se uobičajilo poređenje agresije na Ukrajinu sa bombardovanjem SRJ 1999. Vučić kaže da je Srbija dobila NATO bombe “mada nijednu zemlju nije okupirala”. Nije okupirala, to je tačno, ali takva formulacija je jako zgodna za prikrivaje ratova sa susedima koje je Srbija vodila tokom 90-tih za teritorijalno proširenje i okupljanje svih Srba pod jednu državanu kapu takozvazvanu Veliku Srbiju. Treba dodati i teror na Kosovu i proterivanje Albanaca “preko Prokletija” za vreme bombardovanja, kako je bez dlake na jeziku rekao Vojislav Šešelj. Ispada po Vučića da Srbija ni mrava nije zgazila, a dobila je sankcije i zapadne bombe. Time se prikriva taj deo naše sramne istorije i zato nema porđenja sa situacijom sa Ukrajinom. Što je najgore velika Srbija nije odumrla, jer se stalno govori o “srpskom svetu” i odnosi u regionu su daleko od idealnog.

Može li se u Srbiji nešto zaista promijeniti na bolje, dok ne bude obezbjeđena puna sloboda medija?

Može li se u Srbiji nešto zaista promijeniti na bolje, dok ne bude obezbjeđena puna sloboda medija?

– To je glavni problem. Naše drušrvo treba da se konsoliduje, da svi ljudi budu slobodni, da se poštuju prava, da rade institucije i slobodni mediji, da istina o našoj prošlosti izađe na videlo i da se svi o tome razmisle, diskutuju i traže nove puteve za Srbiju i odlične odnose sa susedima. Mi još uvek vodimo Miloševićevu politiku, a potreban je totalni zokret da bismo izašli iz ponora u koji smo pali. Mora se odbaciti ekstremni nacionalizam kao glavna politička misao. Normalno je biti patriota i voleti svoju zemlju, ali to nije isto što i nacionalizam kao ideologija. Svi tu nedavnu prošlost kriju i opozicija i vlast, ne može da se stigne do samosvesti i stvaranja novih ideja. Mi smo duboko zaostala zemlja, a filuju narod kako smo najbolji svemu, posebno u ekonomiji smo obavezno prvaci u Evropi, kazala je Vesna Pešić za “Danas”.