Koliko će trajati punjenje ruskim helijumom Dodikovog balona kojim leti umišljenim prostorima njegove moći? Uvjeren u sopstvenu važnost, igra on veoma riskantnu igru u kojoj bi – na radost mnogih – mogao da izgubi

U vremenu u kome je Kremlj svetu nametnuo igru “ko će prvi da trepne”, vođa Republike Srpske ne trepće, već raširenih očiju i pogleda punog divljenja gleda u svog idola pred kojim će podanički izjaviti da se “zapadnim vrednostima ne može verovati”.

Izlivima beskrajne ljubavi prema Vladimiru Putinu i vitriolskim kritikama Zapada, Milorad Dodik od entiteta kojim upravlja pravi Bjelorusiju na Balkanu i komplikuje stvari po čitavom regionu. Da je Dodik politički štetočina, odavno je poznato, ali njegovo ponašanje u Sankt Peterburgu je vrhunac političke provokacije u vreme ukrajinskog rata.

RUSKA GUBERNIJA

Dodik se prosto napuhao kada ga je ruski predsednik primio na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Petersburgu, ovoga puta ozbiljno okrnjenog neučestvovanjem predstavnika Zapada, već isključivo dokazanih lojalista ruskog autokrate i ponekog tehnokrate.

Na sve je Dodik spreman da bi na metalno hladnom Putinovom licu izazvao nešto što bi moglo da liči na osmeh. Odbija u Bruxellesu da invaziju Ukrajine kvalifikuje kao agresiju i drži se zvanične ruske terminologije o “specijalnoj vojnoj operaciji” koju Moskva tumači kao odbranu od ukrajinskih “neonacista”.

Dodik je saglasan. Hvali se da uredno ispunjava naloge koje dobija iz komandnog centra nove Kominterne, hotela Lux. Diči se da samo zahvaljujući njemu BiH nije uvela sankcije Rusiji. Može Moskva da računa na njegovu podršku na južnom frontu. Lojalan do poltronstva, ponavlja Rusima da je zbog njegovog veta blokiran sporazum o trgovini i saradnji Bosne i Hercegovine sa Velikom Britanijom.

Informisao je ruskog lidera da nastavlja svoj pohod na visokog predstavnika u BiH i obradovao ga informacijom da njegov pravni tim istražuje načine o pokretanju tužbe za lažno predstavljanje i udar na ustavni poredak protiv “fizičkog lica koje se zove Christian Schmidt” čiju je deportaciju ranije zatražio.

Dok tvrdi da je BiH pod protektoratom Zapada, priželjkuje da postane gubernija Rusije, najbolje zajedno sa Srbijom. Dok kaže da se Ustavni sud BiH ponaša kao inkvizicija, sanja da bude Veliki majstor templarskog reda koji bi se obračunao sa muslimanima. To bi onda da kamuflira izjavom da je Recep Tayyip Erdogan uz Putina i Xi Jinpinga jedan od tri istinska lidera sveta.

Propustio je da razgovara o rafinerijama u Brodu i Modriči koje su jedini do sada realizovan vidljiv ruski projekat u BiH. Proizvodni pogon u Brodu ne radi, i to u vreme divljanja cena goriva, što je najveća briga naroda koji živi u Republici Srpskoj i BiH. Opredelio se, kao i obično, za ličnu promociju.

Pinki je video Tita! Lokalni agresor je dobio priliku da se divi globalnom agresoru. Sopstvenu veličinu gradi na uvlačenju BiH u svetski konflikt koji ona neće. Mora da ima vlažne snove kada je čuo da ga je baćuška, u nedostatku gostiju iz sveta, pozvao na novi susret u septembru.

I šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je slušajući takve poruke zaboravio kako mu je isti taj Dodik onomad uvalio ikonu sumnjivog porekla, pa je zahvalio na neuvođenju sankcija i ohrabrio ga da ostane čvrst u odbijanju pokušaja mrskog Zapada da uništi “naše prijateljstvo”.

Nagazna mina

Kabasti Guliver, a politički Liliputanac iz Laktaša izgleda da procenjuje da je zaštićen kao panda i da će ga Kremlj braniti u svakoj situaciji sve dok aktivno radi na promociji ruskog interesa i poput krtice buši evropske perspektive BiH.

Kada Dodik kaže da je njegov sastanak sa Putinom bio “pun razumevanja i otvorenosti”, onda to mnoge treba da brine. Svedoci smo okupljanja EU u antiputinovskom frontu i na balkanskim periferijama Unije. Nazire se da će se Dodikov beogradski jaran Aleksandar Vučić prikloniti Zapadu i pridružiti sankcijama Rusiji. Dok Vučić počinje da govori o pravnoj državi i medijskim slobodama, Dodik jasno stavlja do znanja da je odabrao stranu. A to nije Evropska unija kojoj teže u Sarajevu. Ispod tepiha neutralnosti postavio je nagaznu minu.

Koliko će trajati punjenje ruskim helijumom Dodikovog balona kojim leti umišljenim prostorima njegove moći? Uveren u sopstvenu važnost, igra on veoma riskantnu igru u kojoj bi – na radost mnogih – mogao da izgubi.

Njegova pozicija na Zapadu je cementirana američkim i evropskim sankcijama i neprekidnim kritikama iz Bruxellesa. Jasno je da više nema prostora za neki novi salto mortale kakav je načinio u vremenima Radovana Karadžića kada je preko noći postao darling Zapada. Tempi pasati.

Da li je onda fiksirana i podrška koju Dodik u svom rušilačkom poduhvatu dobija iz Moskve? Putinova politika je surovo pragmatska. Nema emocija, panslavenizma ili panpravoslavlja koje vođa Srpske koristi kao temelje svoje putinofilije.

Rusija se od vremena rata na Kosovu 1999. predstavlja kao svetac zaštitnik suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, protivi se nezavisnosti Kosova, ali čim mu je zatrebalo, Putin je de fakto priznao tu nezavisnost pokušavajući da legalizuje nezavisnost samoproglašenih narodnih republika Lugansk i Donjeck na istoku Ukrajine. Njegov prijatelj Vučić ostavljen je na sprudu, pa neka razmišlja o “vekovnom prijateljstvu” sa bratom iz Kremlja.