Četiri izaslanika EU i SAD-a zadužena su za dijalog Beograda i Prištine, a u petak su čak trojica smirivala tenzije
Nakon što su predsednici Francuske Emmanuel Macron i nemački kancelar Olaf Sholz poslali depešu političkim predstavnicima Beograda i Prištine, pozivajući ih da se “uzmu u pamet”, oni u petak šalju i svoje izaslanike. U pitanju su predstavnik Francuske Emmanuel Bon i njegov nemački kolega Jens Plötner koji stižu u Prištinu i Beograd zajedno sa dobro poznatim Miroslavom Lajčakom, ključnim medijatorom u dijalogu. Cilj je, bez obzira na sva zvanična saopštenja jasan – privoleti dve strane da se konačno usaglase oko bazičnih pitanja i krenu putem normalizacije odnosa.
LAKO ZAPALJIV PROSTOR
Svoje putešestvije zapadni trojac započinje u Prištini, gde se sreće sa premijerom Albinom Kurtijem koji je tokom susreta još jednom rekao “da bi cilj dijaloga Beograda i Prištine trebalo da bude postizanje pravno obavezujućeg sporazuma sa uzajamnim priznavanjem u centru”.
”Prištinska strana je pokazala svoju volju i spremnost da se uključi u principijelan i dobro pripremljen dijalog”, navodi se u saopštenju izdatom posle susreta u kome se još navodi da je tokom sastanka razgovarano o potrebi još snažnijih napora svih aktera kako bi evropska perspektiva postala realnost za zemlje Zapadnog Balkana.
Ništa govorljiviji sagovornici nisu bili ni u Beogradu, gde gosti stižu u petak popodne iz Prištine, razgovaraju, a potom se ne obraćaju medijima direktno, već javnosti stiže saopštenje. Upitan u Prištini da kaže nešto konkretnije sa sastanka, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak odgovara da su razgovarali o tome “kako dalje u dijalogu”.
”To je bila važna diskusija i verujem da razumete da ne možemo da iznosimo detalje, jer ćemo danas iste razgovore imati i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem”, rekao je Lajčak nekoliko sati pre no se našao u Beogradu.
U međuvremenu, mediji naveliko izveštavaju o realnim ciljevima posete, dok analitičari zaključuju da je interesovanje za dijalog Beograda i Prištine poraslo najednom zato što se ne radi uopšte o dijalogu. Preciznije, kao lako zapaljiv prostor, Balkan je sada u fokusu EU i SAD-a zbog sukoba u Rusije i Ukrajine.
Bivši ambasador Srbije u Berlinu Ognjen Pribićević objašnjava u petak ovu tezu za N1. “I jedni i drugi na našu žalost vide ovo područje kao teren sukobljavanja, zato što smo mi u takvoj situaciji, problem je što je ovaj teren oduvek bio takav – na granici različitih civilizacija, religija, kultura. Postoji problem Kosova i Metohije koji Evropa nije na vreme rešila, a morala je da ga reši pre 15 godina uz naš pristanak. Usled njihovog nečinjenja Rusija je ušla duboko na ovo područje”, analizira Pribićević insistirajući na tome da je ključni cilj i Bruxellesa i Washingtona da se spuste tenzije kako bi se izbeglo zaoštravanje retorike, a time i odnosa.
Ukazao je i na to da se Nemačka i Francuska zalažu za međusobno priznanje Srbije i Kosova, što je za Beograd, kako je rekao, neprihvatljivo rešenje i to nezavisno od toga ko je na vlasti, jer u javnom mnjenju ne postoji spremnost da se takvo nešto prihvati.
”Nisam optimista da se to može brzo rešiti. To (dolazak izaslanika Nemačke i Francuske) je dobra inicijativa, ali i dalje nema suštine – kako to da se reši”, rekao je Ognjen Pribićević
ŠTA (NE)ĆE BITI TOLERISANO?
A šta se dešava na relaciji Beograd – Priština i to u danu kada svi pregovarači dolaze na ove prostore (izuzev američkog) i kada se svi slažu s tim da je vreme za spuštanje lopte?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikuje izjavu ministra unutrašnjih poslova Kosova Xhelala Svecle koji je prethodno kazao da oni imaju svoje institucije koje će da gospodare tom teritorijom i saveznike koji će to da osiguraju. Predsednik ga pita zbog čega umesto o “gospodarenju”, ne govori o međunarodnom pravu.
”Sada je jasno da se stav Prištine zasniva na želji da gospodari i meni je jako žao što nisam ništa čuo o Briselskom sporazumu, Rezoluciji 1244, Povelji UN-a ili međunarodnom pravu uopšte. Bilo je mnogo gospodara nad našim narodom. Malo ih se zadržalo. Koliko će ovi gospodari da se zadrže – to ćemo da vidimo. Mi nećemo da se pozivamo na gospodarenje, nego na međunarodno pravo i podržaćemo naš narod. To je moj odgovor”, kaže predsednik.
On još napominje i da je u četvrtak upozorio međunarodne predstavnike i pregovarače na to da razmisle čim dolaze u Beograd, “jer takvo nešto neće biti tolerisano”.
(oslobodjenje)
